Онколитички вируси

Онколитички вируси - вируси који могу да униште ћелије рака без оштећења здравог ткива. Научници су први пут почели да говоре о њиховим терапијским ефектима шездесетих година прошлог века, али је употреба вируса у клиничкој пракси почела много касније. Онколитички вируси су тренутно једна од најтоплијих тема у лечењу рака, а научници настављају да истражују ширину њиховог терапеутског потенцијала.

Историјат употребе онколитичких вируса

Патогени који могу да се боре против рака припадају групи полиовируса, аденовируса и херпесвируса и потенцијално су опасни за тело пацијента. Неки од њих су способни да изазову неконтролисане системске инфекције, због чега су научници привремено одустали од њихове употребе.

На прелазу из 20. у 21. век развијене су нове методе за мапирање РНК и ДНК, што је омогућило научницима да одаберу безбедније онколитичке вирусе, као и да изврше одређене промене у њиховом генетском низу како би се елиминисала вероватноћа компликација при употреби таквих третмана.

Принцип деловања онколитичких вируса

Антитуморско дејство вируса остварује се комбинацијом два независна механизма. Прво, онколитички вируси имају директан цитотоксични ефекат на ћелије рака, а друго, покрећу имунолошки посредоване реакције, активирајући сопствени имуни систем пацијента да се бори против малигног тумора.

Захваљујући посебној обради и припреми, онколитички вируси стичу афинитет за одређену врсту ћелије рака. Имају скуп рецептора, захваљујући којима се везују за малигне ћелије и продиру унутра, изазивајући програмирану ћелијску смрт (апоптозу). Након тога, вирусне честице се ослобађају и почињу да нападају нове мутантне ћелије, а цео процес се понавља.

Међутим, овај процес је временски ограничен јер имуни систем пацијента почиње да препознаје и уништава онколитичке вирусе. Да би се превазишао преостали волумен малигног тумора, морају се применити додатне дозе вируса. С тим у вези, разматра се могућност комбиноване примене терапије зрачењем, хемотерапије и иновативних техника имунотерапије, јер традиционалне методе лечења карцинома инхибирају активност имуног система, а такође подстичу продирање онколитичких вируса у малигне ћелије.

Начини повећања ефикасности онколитичких вируса

Везивање вирусних антигена на ћелије рака повећава њихово препознавање од стране сопственог имунолошког система пацијента и појачава активност природног антитуморског имунитета. Другим речима, употреба онколитичких вируса омогућава да се „хладне” ћелије рака које избегавају имуни одговор претворе у „вруће” које имуни систем пацијента може уништити. Да би се побољшао ефекат таквог третмана, онколитички вируси се комбинују са другим методама имунотерапије.

Један од начина је комбинација ћелијске терапије и онколитичких вируса. Друга, не мање ефикасна опција је употреба онколитичких вируса и криоконзервираних узорака тумора за производњу персонализованих вакцина против рака. Комбинација онколитичких вируса и вакцина против рака показала се ефикасном, безбедном и погодном за употребу код пацијената.

Методе употребе онколитичких вируса

У већини случајева, онколитички вируси се примењују интравенском ињекцијом. Према индикацијама, код локализованих чврстих тумора, вируси се могу убризгати директно у тумор. Тако трансформишу туморско ткиво у неку врсту вакцине против рака. Истовремено, наставља се производња вириона који уништавају ћелије рака, а постоји и циљана стимулација имуног система пацијента да се бори против туморског ткива.